Silikoni

Autor: Dr. Borko B. Đorđević MD

Istraživanja pokazuju da mnogi estetski hirurzi na ovim prostorima ne samo da nemaju dozvolu za obavljanje korektivnih zahvata nego svoje pacijentkinje “ulepšavaju” tečnim silikonom, koji je u svetu strogo zabranjen za medicinsku upotrebu.

Estetski hirurzi su poslednjih godina postali gotovo medijske zvezde. Njihov posao je često vezan uz poznate ličnosti, a to su teme koje vole i novinari i čitaoci. Estetske korekcije na licima i telima poznatih pjevačica, manekenki i glumica, pokazale su se sjajnim marketinškim potezom koji je koristan za obe strane.

Novine su več nekoliko godina pune ushićenih ispovesti vlasnica povećanih usana ili grudi koje ponekad ne mogu da dođu sebi od sreće i uobraženosti nakon ubrigzavanja nekoliko kubnih centimetara silikona u usne ili noseći grudi slične fudbalskim loptama.

“Naduvavanje” seksualnih atributa

Estetski hirurzi često govore o svojim zahvatima na ženskim usnama, grudima ili drugim delovima tela. Jedan poznati Hrvatski hirurg reklamira operaciju dojki u trajanju od samo pola sata i ako samo uvođenje u anesteziju za ovu operaciju mora trajati 10-15min. Slučajno ili ne reklamna kampanja doživela je vrhunac odmah nakon kongresa plastičnih hirurga održanog u Zagrebu, gdje su pred stručnim skupom izneti alarmantni podaci koji su zvučali gotovo neverovatno i sa medicinskog i sa etičkog ali i sa zakonskog aspekta.

Takav je npr. podatak da oko 52 posto pacijentkinja koje podvrgavaju operaciji usana tečnim silikonom mora da pristupi korektivnim zahvatima vađenja te materije iz usana zbog deformacija i drugih medicinskih i estetskih problema.

Korekcija usana silikonom je jednostavan i jeftin zahvat koji se izvodi uz lokalnu anesteziju. Materija se unosi sa nekoliko uboda, ali ako izazove deformacije i upale, za vađenje je potrebna skupa vrlo komplikovana, visečasovna operacija a često i po nekoliko operacija.

Nekadašnje zvezde više ne izlaze, povlače se u sebe i zaziru od ljudi. Mnoge su zbog deformiteta na licu, izazvanih povećanim usnama, izbačene iz svih modnih kataloga.

Vrlo je teško nagovoriti ih na razgovor, a još teže reći ko je odgovoran. Sa druge strane je, naime, jedan bogat i moćan lobi.

Istina je što potvrđuju i žrtve ovih “estetskih kriminalaca” da su one same tražile ponekad preterano povećavanje usana, ali estetičari kojima su se obratile uglavnom ih nisu odbijali. Ponašajući se kao poslovni ljudi koji rade po narudžbi ubrizgavali su 12, 15, čak i 20 kubnih centimetara tečnog silikona u nečije usne.

Drugi ozbiljan problem je material koji je pri tome godinama korišćen. Taj material nikada nije testiran i registrovan u ovome delu Evrope. Većina pacijentkinja nema sertifikat ili takozvani “implant pass”, tako da i ne znaju šta im je ugrađeno. Zna se samo da se radi o tečnom silikonu koji je po normativi FDA strogo zabranjen za upotebu, a lekarima je isto tako strogo zabranjeno i reklamiranje te supstance još daleke 1991. godine.

Neidentifikovani objekti u organizmu

Danas, kada se jasno pokazalo koliko estetska hirurgija može da bude pogubna, mnoštvo devojaka prolazi kroz skup i dugotrajan postupak koji uključuje smanjivanje ožiljaka na usnama, pokušaje popunjavanja zapremina nastalih vađenjem silikona i odstranjivanje upalnih granuloma nastalih od nepoznate supstance ubrizgane u organizam.

Plastični hirurzi silikone nazivaju pravim pravcatim NLO – neidentifikovanim labijalnim objektima. Neidentifikovani zbog toga što nisu registrovani i zakonom dozvoljeni.

Uzorci izvađenog materijala, na zahtev grupe pacijentkinja, poslati su u laboratoriju da bi se tačno ispitalo o kakvoj vrsti materije se radi.

U najvećem broju slučajeva reč je o različitim vrstama tečnog silikona, a pre nekoliko godina zabilježeni su čak i slučajevi koriščenja tehničkog silikona, koji služi za podmazivanje mašina.

Neki od domačih plastičnih hirurga na operacijama vađenja silikona sretali su se sa materijalima koji nisu imali blage veze sa silikonom i kojima se nije moglo utvrditi poreklo.

Kao material silikon je večan, u organizmu se ne može razgraditi. Ubrizgana u usne ta masa vremenom počne da se drobi i putuje tkivom, zbog toga ju je kasnije vrlo teško odstraniti. Najčesće nije moguće izvaditi sve delove takvog implantata. Za razliku od operacije korekcije dojki, gdje se primjenjuje silikon u vrećici, na usnama se koristi tečni silikon, a najveća opasnost je prekomerna doza i širenje po telu.

Svojevremeno, kada je takav tečni silikon bez ovojnice korišćen i za operaciju dojki, zabeleženo je i više slučajeva koji su morali biti okončani amputacijom.

Jedan lekar je na pomenutom kongresu plastičnih hirurga upozorio na ozbiljne zdravstvene probleme koji su nastali upotrebom takvih materijala. Ima primera gotovo uništenih devojaka koje su htele lepše, senzualnije usne i pojačanu osetljivost, a dobile su tvrdoću, suvoću, nisu mogle da piju vodu iz čaše, nisu podnosile ni vruće ni hladno. Kao da umesto usana imaju dve gume na ustima. Osim toga mnogi lekari ubrizgavaju štetne supstance. Večina doktora, koji se predstavljaju kao estetski hirurzi i paradiraju po medijima, uski su specijalisti maksilofascijalne hirurgije ili specijalisti za uho, grlo i nos. Jasno je da se ne mogu baviti rekonstrukcijom dojki i ako to stalno rade.

Znam da će odgovoriti da su devojke same htele implantate, ali lekar ne sme da bezuslovno sluša pacijenta, nego pacijent mora da sluša lekara.

Klijent ili pacijent može se zaštititi samo privatnom tužbom.

Sandra Mileusnić, bivša manekenka, jedna je od mnoštva devojaka koje s mukom nose svoje silikone. Od 1996. godine imala je čak 22 operacije. Sedam puta je išla na ubrizgavanje silikona u usne, a 15 puta na dugotrajne zahvate vađenja. I ako većina devojaka ne želi da govori o tome Sandra je, kako je rekla, u želji da pomogne devojkama koje žude za povećanim usnama, a vrlo lako umesto klijenta mogu postati pacijenti, pristala da govori o svom iskustvu.Dovoljno je da ovim razgovorom pomognem barem jednoj devojci”, rekla je.

U nastavku razgovora dodala je: Izaći ću u javnost s punim imenom a i prezimenom ali ne želim da spominjem ime doktora koji mi je implantirao silikon. Ne plašim se, ali nisam u mogućnosti da se sudim sa nekim ko ima mnogo više moći, a i uticaja od mene.

Ja sam zaista htela da povećam usne, bilo je to 1996. godine kada je tako nešto bilo jako moderno. Zbog mog posla bila sam spremna na taj korak, a cena od 300 maraka bila je jako prihvatljiva. Išla sam 7 puta ali nisam sigurna da li je bio silikon, možda je bio fiziološki rastvor koji se daje manekenkama prije nastupa i traje sat vremena.

Ponoviću, dr me je odgovarao ali ja sam bila uporna. Ne zameram mu što je pristao već sto mi je ubrizgao štetnu materiju. Ja na to nisam bila upozorena, mislila sam da je tako nešto nemoguće.

I šta se dogodilo? – jednog jutra sam se probudila sa eksplodiranim usnama.

Usne su mi se pretvorile u kvadrate, nisam ih uopšte osećala, a možete zamisliti kako su ljudi, koji su me videli, reagovali.

Ponovo sam pošla kod doktora i rekla da sam nesrećna i nezadovoljna, da mi se ljudi rugaju te tražila vađenje implantata.

On je odgovorio da ih ne može izvaditi i da odgovaraju fizionomiji.

Zatim sam se obratila drugom hirurgu koji je izveo 8 operacija vađenja silikona, a onda prešla u drugu ordinaciju gdje sam do sada imala 7 zahvata. Prva je trajala punih 6 sati a poslednja se desila nedavno. Kada otoci malo splasnu proceniće se da li će biti potrebna još jedna operacija.”

Silikon joj se proširio do očiju

Dvadesettrogodišnja manekenka T. J. bila je nezadovoljna izgledom svoje gornje usne. Pre 4 godine se odlučila za jednostavan zahvat popunjavanja te usne. Obratila se uglednom dokoru koji joj je minimalno povećao gornju usnu ubrizgavši prvi put pola milimetra tečnog silikona.

Nakon 15 dana, na kontroli, dr T. joj je, na njen zahtev, ubrizgao još pola milimetra u gornju i malu količinu u donju usnu da bi se usne izjednačile ali djevojci ni to nije bilo dovoljno.

Imala sam drugačiju sliku kako bi moje usne trebalo da izgledaju ali se danas kajem što nisam poslušala doktora. Otišla sam kod drugug hirurga i tada je počeo pakao.

Nakon dva meseca imala sam u usnama 24 milimetra silikona. Doktor me je uveravao da on svakom preporučuje silikon jer drugi materijali nisu efikasni a i prilično su skupi, dok silikon ima pozitivno dejstvo i jača vezivno tkivo.Nakon operacije sam čekala doktora na hodniku a krv mi je kapala na sve strane. Kada sam se pogledala u ogledalo doživela sam šok. Više uopšte nisam imala usne već dve crte uvučene unutar usana. Doktor nije izvadio silikon već je isekao parče kože ili ga čak spalio. Objasnio mi je da je uradio sve što je mogao i da više ništa ne diram oko usana jer se ništa ne može uraditi, te da naučim da živim sa tim.”

Posle toga devojka je izgubila volju za životom. Područje oko usana je bilo bele boje, cirkulacja je bila loša, čak nije mogla da pije vodu iz čaše. Zatvorila se u svoju sobu i nije izlazila 7 meseci.

Zatim se obratila dr specijalisti opšte plastične hirurgije. Usledila je sledeća operacija koja je trajala satima. Osetila sam pomak, da u njima ima cirkulacije, lakše sam govorila, ali daleko od toga da sam mogla normalno da živim”, rekla je T. J.

Deo silikona je očišćen ali proširio se po licu čak do očiju, sredine obraza i brade. Devojčina donja usna je iskrivljena a ima i rupa na mestima gde se silikon uhvatio za mišić i kojeg je trebalo nasilno iščupati.

Tkivo krava i svinja u usnama ili tumori zbog tečnog silikona

Injektibilni kolagen je tečno sredstvo proizvedeno od vezivnog tkiva krava i svinja. Ubrizgava se u kožu ili pod kožu a služi za ispravljanje deformiteta na koži, kao što su bore i ožiljci. U povećanju usana ne daje zadovoljavajući efekat ali ispravlja bore i u području kože oko usana.

Prema naučnim podacima oko 3 posto populacije ima alergiju na kolagen. Kod bolesnika sa bolestima vezivnog tkiva rizik za nus pojave je povećan. S obzirom na to da je kolagen unesen u kožu podleže procesu trajne apsorpcije, moguć je i negativan uticaj na trudnoću.

Osim injekcije kolagena u kozmetičke korektivne svrhe koriste se i injekcije tečnog silikona. Mnogi korisnici se odluče pre za injekciju tečnog silikona zbog njegove pristupačnije cene i trajnijih rezultata.

Međutim, zavod za javno zdrastvo – FDA u SAD nije dopustio prodaju tog preparata za ispravljanje bora na licu ili povečanja usana i grudi.

Neželjene propratne pojave unošenja tečnog silikona u telo su:

– pomeranje silikona u druge delove tela

– upala ili neujednačena obojenost okolnog tkiva,

– formiranje čvorova i deformiteta, kao i

– razvoj zloćudnih tumora mekih tkiva.